Kada tražiti medicinsku pomoć? Šta da radim kada mokrenje nije moguće? Da li mi treba kateter ili laser operacija prostate?
Muškarcu koji ima uvećanu prostatu je potrebno hitno postaviti urinarni kateter ako se dogodi:
- jako oslabljen mlaz urina
- potpuna nemogućnost mokrenja (urinarna retencija)
- krv u urinu
- bol u donjem delu stomaka
- urinarna infekcija sa visokom temperaturom
- hidronefroza
Urinarni kateter (Folijev kateter, Foley) se jako pažljivo postavlja kroz mokraćnu cev (uretru) uz mnogo lubrikanta (sterilnog gela - CatheGell ili Lidocain gel) do mokraćne bešike kako bi se omogućilo pražnjenje urina iz bešike. Mora se ispoštovati procedura neagresivne manipulacije (polako i uz mnogo gela) zbog moguće povrede uretre prilikom postavljanja Foley katetera. To znači da se stavlja prvo velika količina gela (lubrikanta sa anestetikom) u uretru a zatim se pažljivo plasira što manji kateter. Veličina katetera se obeležava u frenčima (Fr) ili u šarijeima (Ch). Najčešći uzrok povrede a zatim i strikture uretre (stenoza uretre) je nepravilno postavljanje urinarnog katetera.
Lečenje uvećane prostate počinje lekovima a ako lekovi ne pomognu onda se pravi odluka koja od ponuđenih hirurških metoda je najbolja za svakog pacijenta ponaosob.
RESEKCIJA PROSTATE
EVAPORIZACIJA PROSTATE
ENUKLEACIJA PROSTATE
ABLACIJA PROSTATE
Ukoliko imate problem sa strikturom uretre (suženje uretre) na linkovima ispod pročitajte malo više na tu temu.
Ukoliko Vam je potrebna operacija benigno uvećane prostate pogledajte link ispod.
Minimalno invazivno lečenje BPH (prostata laser operacija)
Šta je zapravo benigna hiperplazija prostate?
Benigna hiperplazija prostate - takođe nazvana BPH - je stanje kod muškaraca u
kome je prostata uvećana ali nije kancerogena. Drugi nazivi su benigna hipertrofija ili benigno povećanje prostate.
Benigna hiperplazija prostate pogađa oko 50 procenata muškaraca između 51 i 60 godina i do 90 procenata muškaraca starijih od 80 godine.
Kako se prostata polako vremenom povećava ona pritiska mokraćni kanal - uretru. Suženje kanala uretre dovodi do smanjenog protoka urina i zadržavanja mokraće u mokraćnoj bešici (nemogućnost potpunog pražnjenja bešike). Tipični problemi kod uvećane prostate su učestalo mokrenje osam ili više puta dnevno, noćno mokrenje (nokrurija), slab isprekidan mlaz urina, nevoljno umokravanje (inkontinencija urina) i kao najizraženiji simptom nemogućnost mokrenja (urinarna retencija - hitno stanje).
Vremenom zbog otežanog pražnjenja urina zid bešike postaje deblji, bešika oslabi i izgubi sposobnost da se potpuno isprazni. Količina urina koja ne može da se isprazni zove se rezidualni urin (RU). U najgorim slučajevima mokraća se zadržava u bubrezima (hidronefroza) i bubrezi gube svoju funkciju (nakupljaju se urea i kreatinin u krvi).
Čemu služi prostata i kako dolazi do benignog uvećanja prostate?
Glavna funkcija prostate je stvaranje tečnosti koja ulazi u spermu. Tečnost prostate neophodna je za plodnost muškarca. Prostata okružuje mokraćni kanal (uretru) ispod vrata bešike. Vrat bešike je područje gde se uretra spaja sa bešikom. Prostata ima dva ili više režnja (lobusa), ograđenih spoljnim slojem tkiva (kapsula prostate). Prostata je zadnjim delom naslonjena na debelo crevo (rektum). Uretra je cev koja prenosi mokraću iz bešike ka spoljašnjosti tela.
Prostata ima dva perioda rasta kako muškarac stari. Prvi se javlja
rano u pubertetu, kada se prostata udvostruči. Druga faza rasta počinje oko 25.
godine i nastavlja se tokom većeg dela života muškarca. Benigna hiperplazija
prostate se često javlja sa drugom fazom rasta.
Tokom svog života, muškarci proizvode testosteron, muški hormon, i male
količine estrogena, ženskog hormona. Kako muškarci stare, količina aktivnog
testosterona u njihovoj krvi se smanjuje, što ostavlja veći udeo estrogena. Naučne
studije sugerišu da može doći do benigne hiperplazije prostate jer veći udeo
estrogena u prostati povećava aktivnost supstanci koje podstiču rast ćelija
prostate.
Druga teorija se fokusira na dihidrotestosteron (DHT), muški hormon koji igra
ulogu u razvoju i rastu prostate. Neka istraživanja su pokazala da čak i sa padom
nivoa testosterona u krvi, stariji muškarci nastavljaju da proizvode i akumuliraju
visoke nivoe DHT-a u prostati. Ova akumulacija DHT-a može podstaći ćelije
prostate da nastave da rastu. Dokazano je da muškarci koji ne proizvode
DHT ne razvijaju benignu hiperplaziju prostate.
Veličina prostate ne određuje uvek ozbiljnost blokade ili simptoma. Neki
muškarci sa jako uvećanom prostatom imaju malu blokadu i malo simptoma, dok
drugi muškarci koji imaju minimalno uvećanu prostatu imaju veću blokadu i izraženije
simptome. Samo polovina svih muškaraca sa benignom hiperplazijom
prostate ima probleme sa mokrenjem.
Ponekad muškarci možda ne znaju da imaju opstrukciju sve dok ne mogu da
uriniraju. Ovo stanje, koje se naziva akutna retencija urina, može biti rezultat
uzimanja lekova protiv prehlade ili alergija koji sadrže dekongestive, kao što su
pseudoefedrin i oksimetazolin. Potencijalni neželjeni efekat ovih lekova može
sprečiti opuštanje vrata bešike i oslobađanje urina. Lekovi koji sadrže
antihistaminike, kao što je difenhidramin, mogu oslabiti kontrakciju mišića bešike i
izazvati zadržavanje urina, otežano mokrenje i bolno mokrenje. Kada muškarci
imaju delimičnu blokadu uretre, zadržavanje urina takođe može nastati kao
rezultat konzumiranja alkohola, pušenja, konzumiranja začinjene i ljute hrane ili ozbiljnije prehlade.
Koje su komplikacije benigne hiperplazije prostate?
akutna retencija urina
hronično ili dugotrajno zadržavanje urina
krv u urinu
infekcije urinarnog trakta (UTI)
oštećenje bešike
oštećenje bubrega
kamenje u bešici
Većina muškaraca sa benignom hiperplazijom prostate ne razvija ove
komplikacije. Međutim, oštećenje bubrega može predstavljati ozbiljnu pretnju po
zdravlje kada se pojavi.
Kako se može sprečiti BPH i kako se mogu smanjiti tegobe kad već nastupi Benigno uvećanje prostate?
Ishrana i štetne navike
Promene u ishrani i štetnim navikama mnogo pomažu u lečenju uvećane prostate. Obavezan je prestanak pušenja i unošenja alkohola, kafe, ljute i preterano začinjene hrane i gaziranih pića jer to direktno utiče na povećanje prostate. Tokom letnjih meseci ako se kupate u bazenu, reci, jezeru ili u moru obavezno nakon izlaska iz vode presvucite se u suv šorc ili kupaći. Tokom zimskih meseci se utopljavajte. Obavezne su tople čarape i tople pantalone uz jaknu koja ide do preko zadnjice. Ne izbegavajte upotrebu dugačkih gaća ako imate uvećanu prostatu.
Promene životnog stila, tj promene u načinu života za muškarce čiji su simptomi
blagi ili pomalo uznemirujući: smanjenje unosa tečnosti, posebno pre izlaska u javnost ili pre spavanja, izbegavanje ili smanjenje unosa kofeinskih pića i alkohola, izbegavanje ili praćenje upotrebe lekova kao što su dekongestivi, antihistaminici, antidepresivi i diuretici, treniranje bešike da zadrži više urina tokom dužeg perioda, vežbanje mišića karličnog dna, sprečavanje ili lečenje opstipacije.
Kako se dijagnostikuje benigna hiperplazija prostate?
Dijagnoza se lako postavlja pregledom ultrazvukom. Obično je neka granica veličine prostate od 45-50 grama (mililitara) kada se kaže da je prostata uvećana.
Uretroskopija se planira kada muškarac ima na ultrazvuku malu prostatu (do 40ml) ali ima otežano mokrenje koje se ne rešava lekovima.
Biopsija se radi kada je izmenjen nalaz PSA tumor markera (posebno se prati PSA index).
Analiza urina
Analiza urina uključuje ispitivanje uzorka urina. Pacijent uzima uzorak urina u
poseban kontejner koji se šalje u laboratoriju i vrši analiza urina i posebno
sedimenta urina.
Šta je PSA test krvi
Ćelije prostate stvaraju protein koji se zove PSA. Muškarci koji imaju rak prostate
mogu imati veću količinu PSA u krvi. Međutim, visok nivo PSA ne mora da ukazuje
na rak prostate. U stvari, benigna hiperplazija prostate, infekcija prostate,
zapaljenje i starenje često uzrokuju visok nivo PSA u krvi.
Urodinamski testovi
Urodinamski testovi uključuju različite procedure koje posmatraju koliko dobro
bešika i uretra čuvaju i oslobađaju urin. Neki urodinamski testovi ne zahtevaju
anesteziju; drugi mogu zahtevati lokalnu anesteziju. Većina urodinamskih testova
se fokusira na sposobnost bešike da drži mokraću i da se stabilno i potpuno
isprazni i može uključivati sledeće:
uroflometrija, koja meri koliko brzo bešika oslobađa urin
postvoid rezidualno merenje, koje procenjuje koliko urina ostaje u bešici
nakon mokrenja
smanjen protok urina ili rezidualni urin u bešici, što često ukazuje na
blokadu urina zbog benigne hiperplazije prostate
Biopsija prostate
Biopsija prostate je postupak koji podrazumeva uzimanje malog dela tkiva prostate za
pregled pod mikroskopom. Urolog vrši biopsiju u ambulanti ili bolnici. Urolog će
pacijentu dati laganu sedaciju i lokalni anestetik; međutim, u nekim slučajevima,
pacijentu će biti potrebna opšta anestezija. Urolog koristi tehnike snimanja kao
što su ultrazvuk, skeniranje kompjuterizovane tomografije ili magnetna rezonanca
da bi vodio iglu za biopsiju u prostatu. Patolog - lekar koji je specijalizovan za
ispitivanje tkiva radi dijagnostikovanja bolesti - ispituje tkivo prostate u
laboratoriji. Test može pokazati da li je rak prostate prisutan.
Koji lekovi se uzimaju za prostatu? Šta su alfa blokatori a šta inhibitori fosfodiesteraze?
Alfa blokatori olakšavaju mokrenje relaksacijom glatkih mišića vrata mokraćne bešike (najpoznatiji su Tamsol ®, Urorec ®). Tamsol deluje brzo, već posle nekoliko dana dolazi do poboljšanja mokrenja. Tamsol dovodi do smanjenja krvnog pritiska ili vrtoglavice i zato se uzima uveče pred spavanje. Muškarci koji uzimaju Tamsol gube ejakulaciju, tj dolazi do retrogradne ejakulacije (sperma se ejakulira u mokraćnu bešiku a zatim se izbacuje prilikom mokrenja).
Druga grupa lekova olakšava mokrenje blokadom enzima 5-alfa reduktaze (najpoznatiji je finasterid ali se uglavnom daje u kombinaciji sa tamsolom). Taj enzim pretvara testosteron u mnogo jači androgen, dihidrotestosteron (DHT). Kod pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate (BHP) uvećanje prostate zavisi od pretvaranja testosterona u DHT u samoj žlezdi.
Finasterid snižava koncentracije PSA u serumu za približno 50% kod pacijenata sa BHP, čak i u prisustvu karcinoma prostate. Kod pacijenata koji su lečeni finasteridom tokom šest meseci ili duže, PSA vrednosti treba udvostručiti u cilju poređenja sa normalnim opsegom vrednosti PSA. Najčešća neželjena dejstva su impotencija i smanjeni libido.
Inhibitori fosfodiesteraze-5 (PDE5 inhibitori)
Urolozi propisuju ove lekove uglavnom za erektilnu disfunkciju. Tadalafil (Cialis, Bilive..)
pripada ovoj klasi lekova i može olakšati mokrenje opuštanjem glatkih mišića u donjem urinarnom traktu.
Minimalno invazivne procedure i klasična operacija prostate. Šta je bolje za mene?
Kod otvorene operacije prostate (transvezikalna prostatektomija PTV) hirurg seče prednji trbušni zid ispod pupka prema pubičnoj kosti, otvara mokraćnu bešiku, iseca vrat mokraćne bešike i tek onda pristupa tkivu prostate. Tokom operacije se pravi velika operativna rana i gotovo po pravilu dolazi do značajnog krvarenja zbog čega je potrebno da pacijent primi transfuziju krvi. Oporavak od ovakvog tipa operacije je po nekoliko nedelja i meseci. Ova hirurška tehnika (PTV) je odavno prevaziđena u lečenju benigno uvećane prostate.
Nasuprot tom neopravdano radikalnom pristupu, nove tehnike ne remete okolna tkiva i oporavak je veoma lagan.
Minimalno invazivne procedure ne remete telo pacijenta kao što je to slučaj kada se radi otvorena operacija prostate. Glavna razlika je u pristupu.
Najpoznatija minimalno invazivna tehnika je transuretralna resekcija prostate (TURP).
Kroz mokraćnu cev (uretru) se uđe instrumentom (resektoskopom) do prostate i deo po deo se ukloni veći deo prostate čime se kanal u prostati otvori i na taj način omogući neometano mokrenje. Tokom ovakvog pristupa ne dolazi do presecanja okolnog tkiva prostate. Do oštećenja okolnog tkiva ipak može doći ako se upotrebljava zastarela monopolarna oprema. Poznato je oštećenje nakon korišćenja monopolarnog instrumenta jer se energija prenosi sa vrha instrumenta do elektrode postavljene negde na telu (parazitske struje). Oštećenje tkiva parazitskim strujama može biti toliko da dodje do gubitka kontrole mokrenja (urinarna inkontinencija) ili do nemogućnosti mokrenja od ožiljka koji se formira nakon oštećenja tkiva (suženje vrata bešike ili striktura uretre).
Problemi se izbegavaju korišćenjem modernih instrumenata, bipolarnog resektoskopa i lasera. Razlika izmedju bipolarnog i monopolarnog resektoskopa je u tome što se kod bipolarnog ne javlja fenomen parazitskih struja i ne dolazi do oštećenja okolnog tkiva. Bipolarnim resektoskopom se može raditi i evaporizacija prostate.
Evaporizacija prostate se može raditi laserom ili bipolarnim resektoskopom. Razlika je jedino u izvoru energije koja se koristi. Rezultat je isti. Tkivo prostate se pretvara u vodenu paru kontaktom sa vrhom instrumenta (laser ili bipolar). Na taj način se uklanja tkivo prostate i omogućava normalno mokrenje. Najpoznatiji u praksi je Thulium laser.
Svim procedurama se uništava uvećano tkivo prostate i proširuje uretra, što pomaže u ublažavanju simptoma benigne hiperplazije prostate. Nakon perioda oporavka od nekoliko dana vadi se kateter (obično posle 2 do 3 dana) i počinjete sa normalnim mokrenjem.
Dr Nikola Stanojević sprovodi minimalno invazivne procedure koristeći transuretralnu metodu i perinealnu metodu.
Ove procedure se obično rade u opštoj ili spinalnoj anesteziji.
Seksualna disfunkcija
Mnogi muškarci su otkrili da zabrinutost oko seksualne funkcije može ometati seks više nego sama operacija benigne hiperplazije prostate. Razumevanje hirurške procedure i
razgovor o problemima sa zdravstvenim radnicima pre operacije često pomažu
muškarcima da ranije povrate samopouzdanje i vrate se normalnom seksualnom životu.
Iako može proći neko vreme da se seksualna funkcija u potpunosti vrati, vremenom velika većina muškaraca može ponovo da uživa u seksu.
Ako je muškarac sa benignom hiperplazijom prostate bio u stanju da održi erekciju pre operacije, onda će moći da ima erekciju i posle operacije. Hirurška intervencija retko uzrokuje gubitak erektilne funkcije. Međutim, operacija benigne hiperplazije prostate najčešće ne može vratiti funkciju izgubljenu pre zahvata.
Hirurgija prostate može učiniti da muškarac izgubi ejakulaciju. Nakon operacije uklanjanja prostate dolazi do uništavanja ejakulatornih kanala čime se gubi izbacivanje sperme tokom orgazma. Ejakulacija se gubi kod transuretralne resekcije, evaporizacije ili enukleacije prostate bez obzira da li se radi o monopolarnom, bipolarnom ili laserskom aparatu. Tehnikom perinealne termoablacije prostate se čuva ejakulacija i ne menja se seksualni užitak. Moderne tehnike kojima se čuva ejakulacija su transperinealna laserska termoablacija prostate (TPLA) i transuretralna termoablacija vodenom parom (Rezum).
Problemi koji se ponavljaju
Muškarcima će možda biti potrebno dalje lečenje ako
se vrate problemi sa prostatom, uključujući benignu hiperplaziju prostate.
Problemi mogu nastati kada tretmani benigne hiperplazije prostate ostave dobar
deo prostate u telu netaknut. Oko 10 procenata muškaraca lečenih TURP-om
zahteva dodatnu operaciju u roku od 5 godina.
Comments